U slučajevima kada dete ima vitiligo, i roditelji postaju žrtve (psihologija ih često zove “skrivenim žrtvama”, jer nemaju direktan problem, ali osećaju njegove posledice).

Do sada su rađene dve studije na tu temu, jedna u Kini, druga u SAD. Obe su pokazale da se kvalitet života roditelja značajno promenio od kada se njihovo dete susrelo sa vitiligom,toliko da su neki morali i na medikamentoznu terapiju.
Iz ličnog iskustva znam da roditelja najviše zaboli osećaj nemoći da pomognete svom detetu. Na svakom koraku ćete se susresti sa tvrdnjama da je vitiligo neizlečiv, tako da je teško napraviti bilo kakav pokušaj. Sa druge strane, puno je onih koji nude razne preparate koji niti su ispitani, niti im se zna poreklo i sastav, a Vi ćete ih svakako kupiti jer se hvatate za slamku. Na taj način sam i ja upala u začarani krug stalnog pokušavanja svega i svačega, ne gledajući više šta koristimo.

Kako ne biste došli u tu situaciju, trebalo bi da obratite pažnju na sledeće:
– Pre kupovine i upotrebe bilo kog preparata proverite njegovo poreklo, da li je zdravstveno ispitan i ispravan i da li će i u kojoj meri štetiti detetu. To se često dešava kod dugotrajne upotrebe kortikosteroidnih krema, imunomodulatora i
imunosupresora, zatim preparata proizvedenih od strane nestručnih ljudi, pa budite obazrivi i nikako ih ne uzimajte “na svoju ruku”.
– Ne odlažite odlazak kod psihologa, ukoliko je on potreban (a najčešće jeste), jer ćete imati obostanu korist, i Vi i dete.
– Razgovarajte sa detetom iskreno i smireno. Deca uvek osete našu uznemirenost, a to može dovesti do pogoršanja simptoma vitiliga.
– Pronađite termine za zajedničke aktivnosti, na taj način ćete provesti kvalitetno vreme sa detetom, a prijaće i Vama.
– Svakodnevno odvojite barem 30tak minuta kao “vreme za sebe”. Danas to nije lako, ali ako pokušate, u najskorije vreme ćete videti benefite. Morate pomoći prvenstveno sebi, jer ako ste Vi dobro, biće to i Vaše dete.
– Koliko god bilo teško, izaberite pravac i držite se njega. Da li će to biti odluka da zajedno prihvatite vitiligo kao deo života, ili probate da ga se oslobodite, na Vama je da izaberete. Ukoliko je Vaša odluka prva solucija, ne posežite više za traženjem preparata, jer ćete time i detetu stvoriti konfuziju u glavi. Ako odlučite da pokušate sa nekim tretmanom, pa i ovim našim, važno je da verujete u njega i da to prenesete i na Vaše dete (nemojte ni misliti, ni govoriti detetu da ćete, eto, probati još ovaj ili onaj preparat, mada niste sigurni da će uopšte pomoći). Pokažite detetu da nije samo i zajednički idite ka uspehu.
– Naučite da razumete dete i njegov način da se izbori sa problemom. Različito će reagovati drugačiji tipovi dece, a svakako i od uzrasta zavisi na koji način će dete prihvatiti vitiligo.

I na kraju, najvažnije od svega – pronađite podršku i oslonite se na svoje bližnje. Podelite brigu, razmišljanja i strahove i na taj način olakšajte sebi i osnažite se za sve buduće izazove. Sve je mnogo lakše kada niste sami. A niste!